KADA KAŽEM MORE MISLIM NA GRČKU

by Ivana
1 Komentar

Dok je nekim ljudima asocijacija na letovanja u detinjstvu jadransko primorje, za mene je oduvek to bila Grčka.

Iako pomalo dosadno i predvidljivo, godinama smo letovali u istom mestu, Paraliji.

Beše to pre vremena “budvanizacije” tog mesta, kad ste mogli nasumično da nađete ponekog da zna srpski, nekog od jugoslovenskih studenata kojima je bilo drago da malo lome jezik podsećajući se našeg jezika.

Ja sam, pak, bila sva bitna jer sam zahvaljujući učenju engleskog jezika (tada u osnovnoj školi) bila baš ta koja je preko dece-komšija-prijatelja Grka gazda, svake godine obezbeđivala i rezervisala smeštaj.



Takođe sam bila i sva bitna jer sam svako jutro sama išla do obližnjem marketa i već polako usvajala grčke nazive i izraze, i kupovala namirnice za nas četvoro.

100 EVRA ZA HRANU NA LETOVANJU U GRČKOJ? MOGUĆE JE!

Ta letovanja su imala šmek. Tu su bili mali rituali – kupovina girosa uz obilne namaze kečapa i senfa, ili parčeta pice koje je na sebi imalo parče paprike. Ili pozivanje iz telefonske govornice sa posebnim karticama, gde čekate svoj red, jer svi uveče žele isto.

Za moju mamu Grčka nije značila opuštanje. Uskraćena za poznavanje jezika, redovno je nosila nekoliko, pa slobodno mogu reći, kilograma namirnica. I par litara mleka za mog mlađeg brata. Za svaki slučaj, valjda da ne ostanemo bez toga tamo u kritičnom trenutku.

Moj tata bi tih 750 kilometara izvozao u jednom cugu, a onda se izležavao sledećih 15 dana, bez ikakve želje da bilo gde mrdne ili nešto obiđe.

Tako sem Soluna, ostala sam uskraćena da obiđem bar najbliže nešto – Olipm koji se uzdizao negde u pozadini. A kako sam bila fanatični knjigoljubac, tako nije postojala priča iz grčke mitologije, a da je nisam znala.

Kako mi je to nedostajalo, imala sam sreće da u mužu dobijem srodnu dušu za istraživanja i lutanja.

Još negde pre jedne decenije smo nekako sporazumno se našli u želji da za svoj životni vek, kad tad (čitaj: kad finansije dozvole) obiđemo sva grčka ostrva. More Grčka, lutanje i uživanje.

Za sada nemamo neki posebni staž. Pali su Krit, Rodos, Krf, a ove godine nam se smeši Tasos.

SAZNAJTE SVE O OSTRVU TASOS ZA JEDAN MINUT

Zašto ostrva?

Kad ljudima kažemo želju da ih obilazimo, svi nas uvek odvraćaju uz dve stvari: “ostrva su preskupa” i “ostrva nisu za decu”.

Ovaj prvi deo se i slažem i ne slažem. Svako letovanje, ma svako putovanje može da bude van tvojih mogućnosti, a možeš da nađeš ona “daj šta daš, samo da sam otišao na more”.

S obzirom na snabdevanja uopšte meštana van kopna, naravno da je očekivati da će paradajz biti nijansu skuplji ili imati manje pumpi pa će i to diktirati cenu, al’ verujem da tih nekoliko evra ćete potrošiti kroz drugo nešto.

Ne znam ni koliko to ostrva nisu za decu. Ne znam tačno šta to znači. Plaža je plaža, hotel je hotel, hrana je hrana, more je more. Ništa od toga nema značaja za decu.

Njima je bitno da imaju opremu za plažu, da redovno dobiju onaj sladoled na točenje (za koji kažu da se jede samo u Grčkoj, čak i kada imaju prilike ovde) i da se kupaju.

Većina porodica na ta neka južnija ostrva odlazi avionom. Tako da je i taj deo – dužina putovanja sa decom u mnogome uprošten.

Mi volimo da putujemo kolima, gde god da idemo. Neke od tih avantura možete pročitati na mom blogu Mama iz magareće klupe.

 

more grcka

 

Kad se spremamo za letovanje, prvo i obavezno nabavimo gomilu literature o tom mestu ili tim predelima. Nije to samo da znamo šta nas čeka. Ne, postoji neki poseban šmek upoznavati se sa drugim ljudima, navikama, njihovom istorijom.

Stoga i samo letovanje provodimo tako. Obilazimo spomenike, ruševine, muzeje. Napravimo spisak mesta koje želimo da obiđemo. Jela koje želimo da probamo. Plaža koje želimo da upoznamo.



I sve završimo kupovinom još jednog magneta za naš frižider koji će nas ostale mesece podsećati na te lepe emocije.

Ponekad se zapitam da li će se klinci svega toga sećati kad porastu. Ne znam. Za sada, iako su mali, imaju sporadična sećanja na neke događaje i predele.

Tu su doduše uvek slike, koje čuvaju uspomene.

I Grčka kao asocijacija na more. Dakle more Grčka se može napisati kao jedan pojam u mom slučaju.

Milena Kostić, Mama iz magareće klupe

 

 

You may also like

1 Komentar

Zorica Kovacevic 22/06/2017 - 11:11

Predivan tekst kao i svi predhodni . Uglavnom su neka ostrva problematicna za decu zbot nedostatka ambulanata , lekara a pogotovo lekara specijalista . Naravno ne radi se o svim ostrvima tako da pre polaska na odmor na ostrvo sa decom treba se raspitati koje zdravstveno pokrice ima .

Odgovor

Ostavi komentar

four × 2 =

* Korišćenjem ovog obrasca saglasni ste sa čuvanjem i rukovanjem vašim podacima na ovoj veb stranici

Ova veb lokacija koristi kolačiće da poboljša vaše iskustvo. Pretpostavljamo da se slažete sa ovim, ali možete da odustanete ako želite Prihvati

Politika privatnosti i kolačići