KROZ KRIZU DO ISKUSTVA

Ziveći u blagostanju post socijalističke Srbije, uživajući u svim blagodetima današnjeg kapitalizma, pre par godina došao sam na sjajnu ideju. Život u rođenoj zemlji mi se činio isuviše lak, tako reći bez muke. Nemaš prihode, ali nemaš ni rashode, vesti si već naučio napamet, škole završio,… Jednostavno znaš šta da očekuješ i čemu da se nadaš.

Letovanje ne može da prođe bez Grčke

Nekako gore navedeni koncept mi je dosadio, pa sam tako rešio da traćim svoje vreme i mladost na traženje posla po internet prostranstvima ne bi li pokušao nešto da promenim na gore, jer sam shvatao da bolje ne može. Sticajem okolnosti, neke planete su se valjda poklopile i neki tamo Jorgos je otvorio jedan od mojih imejlova. “Kad već hoće da vidi šta je kriz, neka dođe”, promrmljao je Jorgos.

Tako, ničim izazvan, sam imao taj peh da sam u roku od 20 dana primljen na početnu poziciju unutar jedne velike multinacionalne kompanije.  Posao koji treba da radim bi i trenirani majmuni obavljali podjednako dobro, ali ko sam ja da se žalim kada mi je lep život dosadio.

Ideal lepote kod starih Grka

Tu počinje moje dosadno putešestvije kroz Grčku kulturu, poslovni, obrazovni, pa čak i zdravstveni sistem. Bilo je tu nešto malo i političkih promena. Treba i to napomenuti jer se pričalo o njima po celoj Evropi (ali i šire).

Sve u svemu, nemam sad puno vremena da vam sve to objasnim, jer je ipak je ovo moja grčka priča. Naime, ne bi bilo u duhu mog novog okruženja da vam odmah sve ispričam, onako efikasno i precizno, kao da sam ne daj Bože u Nemačkoj ili Švedskoj. Tako da, što bi moj prijatelj Ahil rekao (by the way, imam prijatelja koji se zaista zove Ahil), da mi je neko to ispričao pre 3-4 godine ne bih mu verovao, “Siga siga” – “Polako polako”.

Naučite grčki zajedno sa nama – BESPLATNO

Ukoliko među vama ima radoznalih, javite se, ostavite komentar šta vas to najviše zanima vezano za moju grčku priču.  Znam sve, možda i više od ovih dama iz Grčkog kutka, jer Bogu hvala one su samo imale posla sa Grcima dok sam  ja… Eh, ja sam morao da se bakćem sa poslom, fakultetom, prevodiocima, lekarima, lenčarima, prijateljima, neprijateljima i što je najteže od svega – sa Grkinjama. Ruku na srce, neke su čak bile visoke i mršave. Ah, da bila je tu i neka kriza, ali o tome ako vas baš zanima. Nije to ništa specijalno,  u glavnom smo tugovali uz rebetiko muziku i gledali kad će leto ne bi li nastavili da tugujemo na plaži.

Pišite u komentarima pitanja ili šta god vas interesuje o Grčkoj iz mog ugla, a ja ću vam rado odgovoriti.

PS Znam da će dame iz Grčkog kutka objaviti i moj sledeći tekst

Ako i vi imate neku ovako zanimljivu priču iz zemlje masline kao što je Nemanje Jovanovića, pošaljite nam je jer mi jedva čekamo da je pročitamo i podelimo sa ostalim fanovima Grčke.

Naslovna fotografija: Nemanja Jovanović