POKLONILI SMO NAGRADNO PUTOVANJE -JELENE REČI HVALE NEMAJU CENU

Malo više od godinu dana pratim stranicu Grčki kutak. Svaka priča i svaka slika koja je bila objavljena stvarala je u meni doživljaj opuštenosti, uživanja i posmatranja lepote koja nam je, na dohvatu ruke ali ipak tako nedostižna…



Videla sam objavu za nagradnu igru. Napisala iskren komentar da nismo nikada bili jer zaista nemamo mogućnosti, sa troje dece i kao podstanari bez ičije pomoći… teško… Poželeh sreću svima ( jer, zaista, ko god da ode na odmor, bilo gde – uživaće!) i nekako, zaboravih na taj komentar. Da li sam mislila da ću dobiti nagradu? DA! U svakoj nagradnoj igri, u kojoj učestvujem, nadam se da ću biti izvučena i nikada ne kometarišem kako je namešteno… nije moj fazon… Ovde mi je doduše, bio kratak rok za izradu pasoša i snalaženje za sve ostalo…

A onda, jedno jutro, vidim da je moj komentar označen sa još nekoliko i da sledi glasanje. Pored te neizvestosti i sumnje (da, bilo je i sumnje jer se sledeće jutro od početka glasanja u Blicu pojavio tekst takođe sa Facebook-a kako je jedna osoba dobila nagradno putovanje, sve plaćeno i traženi su svi podaci… Ok, ovakve prevare se pojavljuju periodično ali u ovom slučaju vam moraju tražiti sve podatke… i dalje, sumnja… čak mi je jedan dug i ubacio crva sumnje uz opasku da će mi sigurno neko pokloniti putovanje zbog jednog komentara…).

DA PUTOVANJE POSTANE BAJKA – ALMI TURS LOZNICA

A onda, proglašenje i čestitke! Sreća, radost, uzbuđenost, ali i briga… Sto stvari prođoše kroz glavu, koga povesti, da li će se pasoši srediti, a onda… razgovor sa divnim administratorima Tijanom i Sanjom, kasnije i sa sjajnom Monikom iz Almi Tursa Loznica. Sve nedoumice su mi razrešile da sam se osećala kao da idem svake godine na odmor sa svojom decom. A deca… Jaoj, oni su tek posebna priča… Onako mali (uskoro pune 3 i 6 godina) i oduševljeni, svako jutro su brojali dane do polaska.

I tako… pođosmo mi ranom zorom u Loznicu da prvo obiđemo mog dobrog druga sa fakulteta i njegovu ženu pa da odmah uđemo u bus na more. A tamo, pravo oduševljenje!!! Srdačnost i čestitke od celog Almi tursa, slikanjei upoznavanje, dozvoljavanje mom Vuku da na mikrofonu pozdravi putnike, otpeva im pesmu i poželi srećan put (Monika me je sa ovim posebno oduševila). Moram da napomenem da su imali sjajan tretman u autobusu, putnici su bili veoma razumni prema dečijoj graji i smehu, skrenuta nam je pažnja da će stati kada god treba da se pravi pauza samo zbog njih! Ljubaznost agencije prema svima na vrhunskom nivou!

ZVANIČAN KRAJ OVOGODIŠNJE HUMANITARNE AKCIJE

Jutro i konačno stižemo!!! Procedura se poštuje i ne ulazi z sobu do 14h… šta raditi sa njima do tada u nepoznatom mestu? Monika nam je sve objasnila  🙂 Ulazak u “našu kuću” je bio onaj televizijski: Vaaaau!!! Jedan veliki (bračni), jedan mali (kako ga zovemo) krevet, televizor, šporet, frižider, terasa i POGLED NA MORE!!! Da, dobili smo smeštaj sa pogledom na more! Oduševljenje!!!

I kreće uživanje sa njima… Bilo je pitanja ko je sipao svu vodu u more, gde prestaje more kada je tamo nebo, dali će se voda ohladiti kao u kadi… Prvi dan su bili talasi, Vuk je ulazio u more pa bežao od talasa, Tea je plakala… nije smela da uđe i taj problem smo rešili kupivši odmah kanticu sa svim oblicima i uživanje je moglo da počne, pravljenje oblika,tragova, tunela i smejanje pa i male namrštene obrve kada naiđe neki talas pa sve pokvari… Meduze!!! O kakav doživljaj, još kada su neki ljudi pronašli i morsku zvezdu pa im dali… postali su miljenici svih posetioca na delu plaže gde smo svakodnevno odlazili (nisam smela da mrdnem baš puno dalje sa njima jer kada su sanjivi, nisu svoji 😉 )



Paralija, sjajno mesto za odmor, pogotovo sa malom decom jer je peščana plaža, plitka voda je poprilično daleko tako da sam bila sigurna i opuštena u vezi toga. Cene svega su slične kao i kod nas, vodu smo koristili za piće. Jedino su nam “freška donats” bile skupe, jedna krofna košta 1,5 euro, a moj Vuk ih obožava. A vožnje, autići… i danas, posle deset dana od povratka me mala Tea pita kada ćemo ponovo ići sa Monikom u Glicku 🙂

Svima onima, koji čitaju Grčki kutak, hvala još jednom. Hvala Vam svima što ste glasali za nas, omogućili nam da vidimo ovaj prelepi deo Grčke. Hvala Vam što delite slike da možemo i u ostalim predelima da uživamo.

VELIKO HVALA sjajnom timu Grckog kutka – Sanji, Tijani i Ivani, što su tako velikog srca i što su došle na ideju da se sva pitanja, obaveštenja i prelepe slike  nalaze na jednom mestu.

VELIKO HVALA i Moniki, vodiču Vladi i svoj ostaloj ekipi koji su nam obezbedili ovo divno putovanje,  mogućnost da vidimo nešto lepo i novo i stvorimo nove uspomene!!! Sve pohvale za profesionalnost!!!

Srećan put svima onima koji putuju!!!

Sve Vas srdačno pozdravljam,

Jelena Žigić