Znamo, gledate i vi, slušate vesti o požarima u Grčkoj da sve gori, pitate nas da li smo dobro. I nas pogađa što iz zemlje u kojoj živimo nemamo baš dobre vesti. Što je katastrofa velika, što gore šume u kojima smo bili na izletima toliko puta. Što se ljudi danonoćno bore da spasu što se spasti može.

Nismo mi daleko od požara. Ovog u Atini. Na nekih 20-ak kilometara od nas nastaju sve one slike koje viđate. Pratimo sa zabrinutošću sve vesti, dobijamo SMS poruke i moliko Boga da naša oblast nije sledeća koja se evakuiše.

Iako smo se posle 7 meseci nedavno „oslobodili“ nošenja maski na otvorenom prostoru, ovih dana su nam itekako trebale. U kom god delu grada da smo, miris dima se toliko osećao, da ni izlazak napolje bez preke potrebe nije bio preporučljiv. Zamislite da na dnevnih 45C (najviše temperature izmerene u poslednjih 30 godina) imate još i dim koji se oseća svuda. Pa ni uveče kada temperatura malo spadne, a vi biste da otvorite prozor jer ste se uželeli svežeg vazduha, ne možete ni to. Jedni kažu „klima je ok“ drugi kažu „nemojte ni klimu, jer uvlači vazduh spolja“. Međusobno smo se neslano šalile da ćemo uskoro morati da odaberemo od čega ćemo umreti, od vrućine ili dima. A možemo da zamislimo kako je ljudima koji su svakodnevno blizu žarišta. Tuga.

SAVETI LEKARA ZA BEZBEDNO LETOVANJE U GRČKOJ

Onog četvrtka kada su se požari u Grčkoj razbuktali i situacija bila kritična, sedeli smo na obližnjem trgu. Spustilo se veče, pa na nebu nismo ni mogli da znamo da li ima dima ili ne. Nije se ni toliko osećao, pa smo se „tešili“ da iskoristimo priliku i malo prošetamo. Sa neba je konstantno nešto padalo. Pepeo. Beli. Deca su u glas povikala – pada sneg. Nismo hteli da im kvarimo iznenađenje, ali smo uskoro krenuli kući. Sledećeg jutra, naša terasa je bila prekrivena pepelom. Kao i ulice, automobili, voda u moru.

Prenose Olimpijskih igara zamenile su slike požara. Iz minuta u minut, na svim kanalima borba sa vatrenom stihijom. Nakon nekog vremena ugasile smo televizor. Prestale da čitamo novine. Psihički nas je sve to ubijalo. Umesto da razmišljamo o odmoru koji smo toliko čekali, obuzela nas je briga. Za ljude koji su u požarima u Grčkoj preko noći izgubili sve, za vartogasce koji ne prestaju da se bore, za one koji su na odmoru, zabrinuti za svoje porodice koje žive u blizini. Sve se u jednom danu promenilo.

OLIMPIJA – SVETO MESTO ZA SVAKOG SPORTISTU

Na sreću, kod nas je još uvek sve u redu. Hvala svima koji ste nas pitali kako smo i bodrili nas. Požari u Grčkoj se polako smiruju, bar ovi oko Atine. Borba tek predstoji.. Za prirodu koju smo izgubili i štetu koja će se tek videti kolika je.

Veliko hvala Višnji i Ljubici za fotografije.