Ako pitate prosečnog Grka šta je uzo, najverovatnije vam neće reći da je to alkohol. Reći će vam da je to – trenutak. Trenutak opuštanja, radosti, druženja. Za Grke, uzo je gotovo filozofija. Pije se polako, u društvu, uz meze, razgovor i obavezno bez žurbe.
Iako izgleda kao bezbojna tečnost u čaši, kada mu dodate malo hladne vode, uzo poprima belu, mlečnu boju. Upravo ta magija u čaši označava početak jednog sasvim posebnog grčkog rituala.
Zaboravite na “eksiranje” i zabave uz glasnu muziku. Uzo nije žestina koju ispijate da biste brže stigli do efekta, već piće koje se pije uz nešto. Uz priču, zalogaj, pogled, more, pa čak i tišinu.
Uzo se najčešće služi sa malo vode i ledom, a nikada se ne meša sa drugim alkoholnim pićima. Previše vode može ubiti aromu, a previše leda ukus. Prava mera je ono što uzo čini uzom.
Ne postoji pravi uzo bez dobrog grčkog mezea. U tipičnim uzerijama (grčkim restoranima posvećenim ovom piću), na stolu se nađu tanjiri sa tzatzikijem, taramosalatom, maslinama, prženim tikvicama, sardelicama, hobotnicom, dolmadakijama i nezaobilaznim feta sirom.
Hrana se ne naručuje pojedinačno, već se obično deli. Cela družina uzme više tanjira i svi zajedno uživaju, što je još jedan razlog zašto je uzo za Grke simbol zajedništva.
Ako pitate Grke koji uzo da kupite kao poklon, svi će vam u glas reći: „Uzo sa Lezbosa!“. Ovo egejsko ostrvo važi za kolevku najkvalitetnijeg uza. Legenda kaže da su pokušavali da prave vino, ali zbog specifične klime i tla, vina nisu bila dovoljno dobra. I tako su, skoro slučajno, stvorili savršen uzo.
Danas Lesbos izvozi na stotine tona uza godišnje, a neki od najpoznatijih brendova (kao što su Plomari, Mini, Barbayanni) upravo su sa ovog ostrva.
U poslednje vreme, uzo sve češće ulazi i u kuhinju. Njegov jak i karakterističan ukus odlično se slaže sa morskim plodovima, marinadama, a verovali ili ne i sa slatkišima! U nekim restoranima možete probati čak i sladoled sa ukusom uza, dok su kokteli sa kapljicom ovog pića postali prava atrakcija među turistima.
Ipak, ako pitate Grka, uzo se najlepše pije klasično, u senci masline, uz zvuke bouzoukija i šum mora.
Uzo se najčešće pije popodne i uveče, kao deo laganog obroka ili neobaveznih druženja. Posebno je popularan tokom letnjih meseci, kada je temperatura visoka, a apetit manji.
Najbolje mesto za uzo je, naravno, uzerija. Autentični grčki lokal gde se mešaju mirisi hrane, zvukovi čaša i topla atmosfera domaćinstva. Ako putujete po Grčkoj, ne propustite priliku da bar jednom sednete u pravu uzeriju. Biće vam kristalno jasno zašto uzo nije samo piće.
