Mikonos Grčka – jedna od destinacija koju bi većina volela da poseti. Jer, kada kažete ostrvo Mikonos svi vas razumeju bilo gde u svetu da se nalazite. Evo jednog putopisa o svemu što može da vas zanima, informacija koje mogu biti značajne o i na ovom ostrvu i odgovora na pitanje zašto je ono tako posebno.
Život u Grčkoj daje nam mogućnost da lakše posetimo grčka ostrva jer su blizu. Dolaskom niskobudžetnih kompanija i takozvanih ranih bukinga, čak i neke malo skuplje destinacije postale su povoljnije, pa smo odlučli da ove godine muž Grk i ja prvi put zajednički posetimo grčko ostrvo Mikonos.
Zašto baš ostrvo Mikonos? Ako je po nekoj destinaciji Grčka svetski poznata, onda je jedna od top 3 ovo ostrvo. Godišnje ga posećuju milioni turista, i to ne samo nas, običnih ljudi, već svetske zvezde koje za odmor mogu da odaberu bilo koju destinaciju na svetu. Već negde u junu, grčke novine počinju da budu preplavljene informacijama o ovom ostrvu – ko je bio, ko će doći, šta se novo otvorilo, ko se očekuje, kolike su cene… Ostrvo ima čak i svoju televiziju sa koje se redovno preuzimaju izveštaji o tome šta se tamo događa. I eto, hteli smo i mi, obični smrtnici, da vidimo u čemu je fora, šta je to tako zanimljivo na tom Mikonosu, pa su sve oči uprte baš tamo.
DESET NAJBOLJIH GRČKIH HOTELA
Planiranje putovanja na ostrvo Mikonos kreće još u februaru…
Kada pomislimo na ostrvo Mikonos, letovanje nam je prva asocijacija. Ipak, odmah iza pitamo se koliko će to zadovoljstvo da košta. Zato smo mi put i smeštaj za (hajde da kažem) letovanje na Mikonosu (bili smo 4 dana) rezervisali još u februaru za sredinu jula (dakle imate još malo vremena da se spremite za vaše putovanje). Kompanija Aegean obično u januaru ima promo cene za grčka ostrva, ali i tada su karte bile malo skuplje. Znaju oni da je leto na Mikonosu popularno svakog dana i da mahom stranci već početkom godine znaju gde će da provedu svoj odmor. Zato smo se odlučili za Ryanair jer je imao promo cenu karata od 60 evra za 2 osobe a slično je bilo i sa hotelom Vienoula’s garden u kome smo smeštaj nasli za 90 evra po noćenju. U principu, hteli smo da smeštaj bude na najviše 10 – ak minuta laganog hoda od centra Hore, kako bismo uveče mogli da lakše dolazimo do grada. U planu je svakako bilo obilaženje po nekoliko plaža dnevno (na ostvu Mikonos, plaže su jedne od lepših na Kikladima) pa nam u tom smislu blizina plaže nije bila od posebne važnosti (živela sloboda, idemo na romantični odmor). Ako se odlučite za Mikonos, hoteli i apartmani zanju da budu veoma skupi, naročito na popularnim plažama ili u samom gradu. Postoje i malo jeftinije opcije, ali su, kada smo mi pretraživali smeštaj na Miko, bile baš niskobudžetne, što vam u ovim našim godinama baš toliko i nije odgovaralo, ili su bile znatno dalje od centra Hore, što bi značilo da bismo svako malo morali da koristimo kola.
Ostvo Mikonos Grčka hoteli – važno je da rezervišete smeštaj na vreme
Videli smo da je to što smo se tako rano odlučili za put i sve rezervisali bio pun pogodak, jer već negde u aprilu na AirBnB-u slobodan smeštaj na Mikonosu za jul i avgust ne postoji, pa kao opciju daju ili neke vile sa ogromnim brojem cifara ili smeštaj na ostrvu Tinos. Što se hotela tiče, to je već posebna priča jer na ostvu Mikonos, hoteli ispod 150 evra po noćenju ne postoje skoro nigde, ukoliko želite da budete smešteni u glavnom gradu. Oko 200 evra su obični hoteli sa jednostavnim sobama, a ukoliko se odlučite za nešto bolji smestaj računajte na veliki izdatak koji se u nekim hotelima na ostrvu Mikonos meri hiljadama evra za noć.
Vetrenjače – zaštitni znak ostrva Mikonos
Organizujte što bolje putovanje na Mikonos
Kao i svaki put kada putujem, za savete koje plaže da obiđemo, šta da vidimo i kako da se lepo provedemo uveče, pokušala sam da se raspitam kod onih koji već godinama idu na ostrvo Mikonos. Naročito ako, kao mi, nemate baš mnogo dana, a želeli biste da vidite što je više moguće. Ana, moja bivša koleginica, se ispostavila kao najbolje rešenje, jer već nekoliko godina ide na ovo ostrvo, što bi se reklo zna ga u prste i zna šta treba da preporuči. Mikonos kafići, plaže koj treba da obiđemo, koje barove da posetimo i gde da prošetamo da možda vidimo neku svetsku zvezdu – iz njenog iskustva o ostrvu Mikonos saznali smo zaista dosta. Posle nekoliko dana istraživanja i poređenja sa Aninim preporukama, plan je napravljen.
Ne verujte rekla – kazala pričama
Na ostrvo Mikonos odlazimo sa predubeđenjem da je sve skupo, da ima puno ljudi gej orijentacije (protiv kojih nemam ništa protiv, ali nekako je to sastavni deo priče o Mikonosu koji se uvek naglasi), da će na ulazu na svaki bar, na plažu ili u baru stajati neke namrgođene hostese koje nam neće dati ni da privirimo. Jer mi smo obični ljudi sa prosečnim primanjima, a ne neki bogataši kojima je lako da potroše godišnju prosečnu srpsku platu na jednu flašu običnijeg šampanjca.
SAMO ZA ONE SA DUBOKIM DŽEPOM – SCORPIOS MIKONOS
Ostrvo Mikonos – mesta koja baš baš želite da posetite rezervišite pre polaska
Veoma važna napomena je da, ukoliko želite da odete na neko mesto koje je jako popularno, rezervišite sve unapred. Ja sam vam jedna veoma organizovana osoba i ništa ne prepuštam slučaju. Osim plaža, pretraživala sam i kafiće i barove (jer priča o Mikonosu bez izlazaka u poznate barove jednostavno nije potpuna) i od svih mesta koje sam pogledala za neki izlazak, po iskustvima onih koji znaju gde je dobar provod, najviše mi se dopao Skorpios. Ceo taj koncept mesta koje izgleda veoma neobično i moćno naterao me je da preko njihovog sajta izvršim rezervaciju stola na takozvanoj Sunset terasi, kako bismo nakon plaže uživali u zalasku sunca. Naravno, idemo na ostrvo Mikonos, letovanje i poseta pojedinim in mestima zna i te kako da košta, pa nas ni cena lezaljki od 100 eura za set ne treba iznenaditi. Ali ipak, nas je interesovalo piće ili neka lagana večera – za takvu rezervaciju na sajtu nisu napisane nikakve napomene (čitaj cene). Ajde rekoh da popunim, mada Grci su to, ko zna kad će da odgovore :). Popunjavam formu nekim osnovnim podacima i vremenom i datumom kada želim da dođem. Stidljivo u komentaru pišem da bih volela da mi napišu ako treba da nešto znam (misleći na cenu rezervacije ako postoji, minimalnu porudžbinu ili neku sličnu caku koja će nam izbiti silne pare iz džepa). Na sajtu krupnim slovima piše da samo odgovor od njihovog tima znači odobrenje rezervacije, pa već sutradan proveravam mail u kome razočarano konstatujem da nikakve poruke još nema. Rezervaciju sam poslala u ponedeljak za četvrtak. Već sam izgubila svaku nadu da ću dobiti nekakav odgovor (od Grka, pomislih, ne treba od njih baš očekivati previše). Ipak u sredu predveče potvrda stiže od Filiposa, koji ne navodi nikakav drugi detalj osim da tamo dođemo na vreme, jer ukoliko zakasnimo više od 20 minuta gubimo rezervaciju. Sva srećna štampam potvrdu i stavljam je među ostale papire i rezervacije koje treba poneti (organizovana ja sve nosim sa sobom).
Pogled na Malu Veneciju
Ostrvo Mikonos Grčka – put do ostrva
Let u četvrtak imamo u 14h. Tek negde oko podne muž shvata da nije rezervisao parking na aerodromu u Atini. To i iznajmljivanje kola na Mikonosu su mu bili jedini zadaci, ali kao i svaki Grk sve je slađe u poslednjem trenutku. Odlazi na sajt da rezerviše parking na aerodromu, ali shvata da rezervacije dan za dan nisu moguće. Već u panici počinje da bogoradi, za metro smo zakasnili i kao poslednju opciju zove privatne parkinge u blizini aerodroma kojih u Atini ima puno. Kod njih možete da ostavite auto na koliko god dana hoćete, a od mesta na kome se nalazi parking voze vas to aerodroma u po dana i noći ako treba. Jeftiniji su nego parking na aerodromu, pa je zato ovaj biznis uzeo maha i ima ih baš puno koji se time bave. Ipak, pošto se vreme leta baš približilo nekako je uspeo da nađe jedan kod koga možemo da ostavimo kola. Izbezumljeno trčimo sa stvarima iz kola u kombi, ali sve se brzo završilo (delimično jer je vozač vozio kao lud), tako da smo na aerodromu bili taman na vreme.
To je ono kad radiš sve u poslednjem trenutku i jos imaš sreće. Čist grčki izum!
GRCI NAJSAVRŠENIJI NA SVETU CELOM
Na atinskom aerodromu otvorio se novi terminal, pa je Ryanair kao niskobudžetna kompanija dobio počasan poslednji gate 41. To je značilo malo dužu šetnju do izlaza kroz novi, nedavno otvoreni deo aerodroma i rutinsku kontrolu policajca koji je od svih turista odabrao mog muža Grka da mu traži ličnu kartu. Malo se zbunio, morao je da skine naočare i kapu, ali sve se dobro završilo.
Sledeći punkt bio je rezervisan za proveru od strane Ryanair-a, čiji su radnici bukvalno merili svaki kofer ne bi li one koji su veći od dozvoljene veličine za ručni prtljag naplatili 50 evra. Zato se, ukoliko letite ovom avio kompanijom, obavezno čekirajte online i vodite računa da ručni prtljag nije veći od predviđenog, jer to može skupo da košta.
Mlađani stranci raširili su se po čekaonici, tako da smo između njihovih nogu koje iz nekog razloga nisu hteli da sklone jedva prolazili. Zabluda je da samo mladi idu na ostrvo Mikonos, jer je u čekaonici bilo puno dece, čak i beba koje su sa svojim roditeljima išle na odmor (prvi odmor, pa ostrvo Mikonos, malo li je). Slobodnog mesta za sedenje nije bilo, ali nije ni bilo potrebe za tim. Čim je objavljeno da je avion spreman za ukrcavanje, stampedo je krenuo put izlaza veselo čavrljajići na gotovo svim svetskim jezicima. Na Mikonos, Grčka zaista treba da bude ponosna, jer je to mesto koje svako ko dolazi u ovu zemlju na letovanje ili odmor treba da poseti, što je turistima i te kako poznato. Ali videćete zašto ovo kažem u nekom od nastavaka priče o Mikonosu.
Pošto nismo doplatili sedište, u avionu smo muž i ja sedeli odvojeno. Do mene je sedeo stariji par retkih Grka koji su tog četvrtka putovali na ostrvo Mikonos. Grci inače Mikonos posećuju mahom vikendima (dakle ne biraju ga kao destinaciju za letovanje, već kao mesto gde znaju provereno da će se za malo dana dobro provesti) tako da je četvrtak na nedelju obično veoma popularna ruta. Grčko društvo bilo je i iza – porodica sa dvoje male dece i neizostavna baka, prava Grkinja koja je zbog viška kilograma sve vreme bogoradala onu šetnju od šaltera za čekiranje do izlaza na gate i izazvala osmehe svih koji su je razumeli (a nije nas bilo mnogo). Pošto u Ryanair-u ne služe hranu, papreno ju je koštala i flašica vode od 3 evra, ali na sreću za nečim drugim potrebe nije ni bilo, jer let od Atine do ostrva Mikonos traje čitavih 25 minuta!
Stižemoooooo!
PS. Nastavak sledi – spremite se za još informacija o ostrvu Mikonos u narednoj priči :). Drugi deo čeka Vas ovde.