SVE ONO ŠTO OSTAVIMO IZA SEBE KAD NAPUSTIMO GRČKU

grčkuKako je to inače bivalo sa onima koje je prašina i polen gušio, terapija koja je davala rezultate bila je krajnje jednostavna – podrazumevala je što duži boravak na obalama mora. Taj duži boravak je uvek za sobom vukao pošalice na moj račun da se kao najrentabilnije rešenje nameće da ja “smotam” jednog Grka i večito letujem. Onda bi se pojavila suprostavljena gledišta koja su poprimala razmere rasprava antičkih filozofa. Ali gotovo jednoglasno bismo se slagali sa činjenicom da u međuznačajne resurse bratske zemlje treba svrstati sve te zanosne grčke Apolone kojima vešto polazi za rukom da skrenu pažnju, izmame osmeh ili ukradu uzdah.

Letovanje ne može da prođe bez Grčke

Bilo je to poprilično davno, baš onda kada sam obale crnogorskog primorja po prvi put zamenila onim što je od tada za mene počelo da se zove pravim morem, a danas onim što zovem svojom drugom zemljom.

Činilo mi se tada isuviše egzotično da odmaknem dalje od granica svoje zemlje i ispljunem bljutavi frape, jer nama ovde ta hladna kafa nije baš svojstvena i da potrošim sve salvete brišući ruke posle pojedenog girosa sa kojim sam se teško snalazila, čak i sa plastičnom viljuščicom koja mi je data. Čudila sam se kako viču jedni na druge ne planirajući da oslobode mesto u restoranu. Divila sam se devojkama kako samouvereno nose svoje pozamašne viškove kilograma i ženama kako ponosno nose svoje godine.

Kroz krizu do iskustva

Primećivala sam sve one momke tamne kose i brade od nekoliko dana sa majicom na ve izrez i sve one devojke sa rančićima preko ramena i visokim platformama.  Pokušavala sam da razumem njihove previše rane dolaske ilii suviše kasne odlaske sa plaže. Iznenađivala bi me njihova ljubaznost i služenje besplatnog dezerta u restoranu. Gledala sam u starce otmenog držanja sa brojanicama koje nisu ispuštali iz ruku. Iritirali su me zvuci motora tokom poslepodnevnog odmora i budilo me pražnjenje kontejnera u ranim jutarnjim časovima.

Nervirala me njihova lenjost i kratko radno vreme. Plašila me grmljavina nad morem. Očaravala me njihova posvećenost, svakodnevno sakupljanje opušaka po pesku i cvetni žbunovi duž puta. Oduševljavala me njihova opuštenost, ta neskrivena otvorenost prema ljudima i riziku. Intrigirale me njihove priče i način života. Impresionirali me izlasci i zalasci sunca koje nisam propuštala. Brinula me njihova nesigurnost i kriza.

Ah, ti Grci

Brinuo me moj odlazak jednako koliko me radovao i povratak.

Sve što sam negodovala – zavolela sam. Čak i mleko koje zovu jogurtom.

Zavolela sam sve što me podsećalo na tu zemlju.

Danas mi je uobičajno da “cevčim” taj frape i usred zime i zastanem ne bih li osmotrila ko li će koga nadmudriti u, ko zna kojoj po redu odigranoj, partiji tavlija. Sada razumem njihovo napuštanje taverne tek kad se objavi “fajront”. Pamtim ukus uza, negodujem jačinu cipura i zgrožavam se na šmek recine. Neke stvari se ne menjaju. Danas spremam melomakarone po receptu Akisa Petretzikisa. Doručak mi je postao bugaca sa kremom od vanile, a trigona panoramatos omiljeni dezert. Cepkam i one papirne stolnjake kojima prekrivaju stolove i gledam da lupnem časom od sto. Desi mi se da opsujem, prevashodno društvo, jer kako neki od njih kažu – društvo je za sve krivo. I dalje pokušavam da prelomim jezik i izgovorim pojedine brzalice. A preko praga po prvi put prelazim desnom nogom,  jer kažu – ne valja se drugačije. Danas me potresu stihovi Emeina Edw, a uz Remosa suzdržavam suze. Povuku me da igram cifteteli i uvale da lomim tanjir – u onoliko delova u koliko se razbijem kada se treba okrenuti i iza sebe ostaviti to kristalno more, obronke Olimpa, borove Halkidikija, rafove Lidla, luku Soluna i pedlje Grčke.

Učite grčki zajedno sa nama – BESPLATNO

Tako to biva sa onima koje sada jedino što guši jesu predugi dani koje treba odbrojati do trenutka povratka, do trenutka do kog se osećaj praznine i nedostajanja potiskuje sve dok se ne oseti sopstveni uzdah kao znak olakšanja i osećaja ponovne ispunjenosti.

Hvala Andirijani Ristanović na ovako lepoj priči, a ako i vi imate neko slično iskustvo željno ga iščekujemo.

 

Fotografija: Pixabay/Ana_J

1 Comment

  1. divno, kao da sam ja pisala . Grčka je i moj drugi dom. Posebna ljubav za Akisa i njegove recepte 🙂

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *