Jedno obično proleće i jedan sasvim običan dan kao i svaki drugi. Posao, porodica, prijatelji, ispunjen gotovo svaki dan! Ali ipak nešto fali! Nešto da zatvori krug, da ispuni dušu, da sve dovede u red, da zadovoljstvo bude potpuno!
Četvtrak je popodne, smišljam šta bi smo Suzana i ja večeras i gde bi smo mogli za vikend. I dok guglam po netu da nađem neku ideju za izlet, slušam Nikosa Vertisa – Thelo na me nioseis. Ulazi Suzana u sobu i ne znajući šta radim, samo po izrazu mog lica zaključuje i pita me: “Ide ti se u Grčku, je li ?’” Da bre, to je to! To fali! Kažem joj gotovo kroz šapat : “Ide mi se jbt!!!” “Pa idi onda, šta čekaš?” Kažem joj kako ću tek tako, pa nisam planirao, nemam nikakav posao dole, nikakav valjan razlog, da sačekam da iskrsne neki posao, pa ću lako otići, ovako ne! Pita me: “Je li , jel se ti to otimaš da ne odeš?” Kažem joj ne nego ne znam kako ćeš ti da odsustvuješ s posla? Odgovori mi da ona ne ide i da idem sam! Pitam , kako ću sam, bez obaveze, bez razloga, šta da radim sam ceo vikend ? “Snaćičeš se ti već, ne brinem , ajde pakuj se.” Izađe iz sobe i zatvori vrata. U tom se i pesma završava, THELO NA ME NIOSEIS! Da, to želim !!!!!
Deset atrakcija Soluna koje morate posetiti
Brzo pakujem stvari, kao da kasnim negde, kao da me juri neko. Uglavnom, bio sam spreman za pola sata, i pojavim se pred Suzanom sa torbom na ramenu i pasošem u ruci, kao klinac koji prvi put ide na ekskurziju. Počinje da se smeje kako izgledam, ali vidim da joj je žao sto ne može da ide, a u isto vreme drago joj je što ja idem! Kakva žena!!!!
Krećem u malo neobično vreme za takav put, oko 18h! Ali ko sad brine o tome! Noćna vožnja za divno čudo počinje da mi prija. Iako je tek kraj proleća, na autoputu je prava žurka. Već ima dosta auta koji putuju za Grčku. Česi, Poljaci, Madjari, Holandjani, Nemci, Švedjani sa kamp-prikolicama, daskama za surf, čamcima, skuterima, naravno neizbežni Turci koji idu kući da odmore malo od pečalbe i mi!
Uz kratke pauze na granicama i pauza za kafu, eto me u Solunu oko 03h ujutru!!! Svetli na sve strane i naravno ne mogu a da ne prodjem kroz LEOFOROS NIKIS ulicu! Sve je na svom mestu, i luka i Aristotelus i Electra palace i caffe Garcon , i Bela kula i pozorište i naravno VRUĆ VETAR je tu, bez njega bi sve bilo obično!!! Ulazim u hotel a na recepciji klinac, spava kao mrtav. Jedva ga probudih, a on nit zna gde je, ni šta će tu, ni šta ću ja tu i šta tražim, ni koje je doba dana, ma ništa. Nekako je došao sebi i uz malo muke odradio je papirologiju i dao mi ključ! Ulazim u sobu, a kroz otvoren prozor, miriše grad. Izlazim na terasu da ispušim još jednu pre spavanja, gledam prolaznike, i polako počinjem da osećam neku toplinu kao u zagrljaju. To je Solun, došao je po mene! Kalinihta Thessaloniki!
Plaže u okolini Soluna
Jutro , ja i Solun uz kafu na terasi pravimo plan za danas. Kakvi prijatelji!!!?? Spremam se da izadjem i posle nekih 15-tak minuta eto me na ulici. Stojim ispred hotela i razmišljam na koju ću stranu . Pogledam u sunce i ono bez rezerve obeća lep dan!!! KALIMERA ELLADA, evo me opet! Treba iskoristiti ovakvu dobrodošlicu i naravno pravac Aristotelus na jos jednu kafu.
I na trgu je sve kako treba kao i godinama u nazad ista slika. Na početku kod ulaza u pijacu, penzioneri koji razgovaraju kao da se svadjaju i godinama obaraju vladu i raspravljaju ko je bolji OLYMPIACOS ili PANATINAIKOS. Pozdravljam gazda-Pilidisa, vlasnika stare obućarske radnje na ulazu u pijac i Hristosa, njegovog prijatelja inače našeg bivšeg studenta. Malo niže šepure se panduri ispred stanice, a još malo niže TSIMISKI deli trg na dva dela, gornji opštenarodni i donji moderan, urban i skup! Malo mi je čudno dok prolazim trgom, kao da nešto fali! I da, primetim da su posekli skoro sve palme.
Dolazim do ulice NIKIS i sedam u baštu jednog kafea da popijem kafu! I tada osetim svu draž grada koji mnogo volim. Oseća se miris mora, topao vetar, miris kafe i kolača sa cimetom koje sluze uz kafu, a kroz krošnju pomorandže iz bašte se vide brodovi koji čekaju da udju u luku i vidi se Olimp i sneg na vrhu MITIKASA! Sve u jednom trenutku! Zabava za sva čula! Dobro, i Grkinje!
Posle kafe i uživanja pored mora, valjalo bi da se nešto pojede! Pozovem Kostasa, mog prijatelja, da mu se javim da sam došao i da se dogovorimo da odemo negde na ručak. Naravno , Kostas , kad je hrana u pitanju uvek je dostupan i nema nikakvih obaveza. Izbor restorana, ili bolje reći šaltera za giros uvek ostavljam njemu , i uvek me vodi na mesto gde je najbolji giros u gradu. Koliko različitih smo obišli zadnjih godina (sa najboljim girosom u gradu) računam da negde sredinom oktobra zatvorimo krug svih giros šaltera koje solun ima, i naravno svi su najbolji! Tako i ovaj put, restoran PORFIRA. I mogu da vam kažem, da nije loš, svideo mi se, prelazna ocena! Moj izbor je ipak PRASSAS! Ko ima priliku, neka proba giros ili još bolje suvlaki, ukus suvlakija kod njih me uvek vrati jedno 30-35 godina unazad, kad nije bilo girosa! Sećam se kako smo klinci u Platamonu sedamdesetih, cupkali po vrelom asfaltu čekajući da nam gazda Miha (MIhalis) napravi suvlaki a onda po istom tom vrelom asfaltu sitnim koracima bosi trčali da sto pre stignemo do plaže sa punim rukama.
Taj skriveni grčki sastojak
Odlutah daleko, da se vratimo mi na giros, može još jedan, naravno! I tako uz giros i portokoladu Kostas i ja preslišasmo sve girose u gradu! Kakva masna priča, hahahaha !!!
Počinje prvi sumrak i Kostas naravno mora da ide, a ja žurim da uhvatim trenutak kada je Solun najlepši u svoj svojoj lepoti! Dolazim do sajma i na raskrsnici kod sajmišta sedam u kafić da izuživam sledecih pola sata! Elem, iz kafea se vide, Bela kula, pozorište, Tsimiski, sportski centar KSANTI, Egnatia i prelep park izmedju ulica Vasilisis Olgas i Leoforos Nikis. Solun je najlepši na prelazu dana u veče, kada se popale reklame, a još je dan! Tih petnaestak minuta neobične svetlosti kada zalazi sunce, izgleda kao da gledate sliku grada u photo-shopu! OMORFI THESSALONIKI.
Veče i noć u Solunu su sasvim nešto drugo u odnosu na dan. Preko dana Thess, je stari grad, umoran od vekova i ljudi, ali i dalje nekako pitom i topao u svako doba godine i po svakakvom vremenu! Noću, Salonika se pretvara u modernu metropolu sa velikim neonskim reklamama, brzim kolima i kafeima iz kojih trešti muzika. Pravo mesto da se Solun doživi i na taj način je kafe GARCON i gotovo cela ulica LEOFOROS NIKIS. Ali umor mi neda da ostanem i uživam! Napokon, posle celodnevnog tabananja po gradu, hotelska soba i krevet! Ne znam ni kad sam zaspao, uglavnom, ujutru me je probudilo sunce i prelepo jutro! Subota je ujutru i ceo grad je malo usporio ritam! Sedim na terasi i već znam da ću danas negde da odem na kupanje. Krećem kolima ka AGIA TRIADI, vozim se polako, otvoren prozor, topao vetar, cigareta i na radiju TA DELINA!!! Kakvo uživanje!!!
Stižem u AGIA TRIADU i parkiram auto gotovo do plaže! U selu su samo oni koji tu žive, turista gotovo i da nema! Do duše, nema ih mnogo ni u sezoni iako je Triada bila početkom osamdsetih hit mesto, zbog blizine Soluna. Na plaži nameštene bašte kafića i restorana kao da će svakog trenutka da se iskrca kruzer, a zauzeto je tek nekoliko mesta računajući i mene. Južnjački optimizam! Šteta, Triada je mogla da bude lepo porodično letovalište jer nekad je imala i kamp, koji sad više podseća na Zimbabve, nego na uredjeni auto-kamp kakav je nekad bio. Posle prepodnevnog kafenisanja i izležavanja na plaži, ukapiram da, iako sam sam, nimalo mi nije dosadno, čak mi i prija! A moglo bi nešto i da se klopa, vreme je! Naravno, kod debele Despine na giros, koja je inače ruskinja, ali eto zovu je tako! Javljam joj se po imenu, kao da živimo godinama u istoj zgradi. “Ja su Despina”, kažem, a ona, stari šlajfer u turizmu, odgovara : “Ja su file mu”. Neko bi rekao da smo jutros pili kafu zajedno, a ona nema pojma ni ko sam ja niti je zanima verovatno, ali se ja nje sećam i to mi je dovoljno da se osećam kao VIP gost i uživam u girosu! Posle klope, rešio sam da se vratim u hotel i da se odmorim jer ću sutra putovati ceo dan! Krećem i odjavljujem se na šturom grčkom: “Adio Despina”, i mašem rukom. “Aadio, adio, efharisto para polli, file mu!”, odgovori ona i krenu par koraka kao da me isprati.
Poslovni put u Grčku je pravi užitak
Vozim se prema Solunu i primećujem da kolone automobila iz pravca Soluna idu ka AGIA TRIADI i PEREI! Pa naravno, subota je popodne, a more blizu. Stižem u hotel i pravim plan za veče! Da li uopšte ići negde večeras ili da legnem da spavam ranije, zbog puta? Izbor je ipak pao na LADADIKU, spavaću sutra kad stignem u Kragujevac. Obzirom na to da u Solun ne mogu kad hoću, nego kad mogu, spavanje u subotu veče bilo bi totalni promasaj! Treba iskoristiti svaki minut! Oko pola deset odlazim u Ladadiku i kroz laganu šetnju birkam restoran gde cu večerati ali da ima i muzika, buzuki naravno! I našao sam, restoran ZITHOS! Atmosfera je još uvek ugladjena jer je rano i večera još traje! Naručujem KEBAB sa paradajz pireom i feta sirom i strpljivo čekam početak žurke! Muzika počinje lagano da svira i dok svi polako završavamo večere, atmosfera je već malo opustenija! Pospremljeni stolovi i malo življa muzika označavaju da je poligon čist i da oni koji znaju da igraju mogu već polako da hvataju zalet. I tako i jeste, ustaju pojedini sa uzdignutim rukama i raskopčanim košuljama, a žene i osoblje restorana tapšu u ritmu muzike! Žurka je počela!
Kira Girogena, Sto Perigiali, Siko Horepse Sirtaki i još dosta poznatih pesama je podiglo je celu tavernu na noge, stojim i ja ali ne umem da igram! A onda delirijum MARIA ME TA KITRINA, svi su na podijumu i gosti i osoblje restorana, muzika i turisti koji sa vrata gledaju i ne mogu da veruju šta se dogadja! I ja naravno neko me je uvukao u gužvu, kao igram sa njima, a pored mene, klinac i klinka od nekih 26-27 godina, i imam utisak kao da im smetamo da zaigraju kako treba. Malo smo im napravili mesta i uz muziku i tapšanje u ritmu muzike, zaigrali su kao iz filma! Uživanje je gledati ih! U momentu mi je prošlo kroz glavu , kako se najpoznatiji ZORBA , Mikis Teodorakis sad negde smeška i uživa u onome što je ostavio iza sebe!
Kao po pravilu , moj najveći neprijatelj u Grčkoj, umor, stiže uvek kad je najbolje, pa moram da napustim zabavu jer stvarno više ne mogu da izdržim, a valja se spremiti za put! U neko doba noći sam legao da spavam, ali zujanje u ušima i topla noć ne daju mi da zaspim. Ne znam kako i kad sam zaspao ali probudio sam se kao da sam spavao u telefonskoj govornici, sve me je bolelo! Ali kafa na terasi, sunčan dan i pogled na Egnatiu deluju kao anti-bol terapija i infuzija lepog raspoloženja. Silazim na recepciju odjavljujem se i krećem nazad. Nedelja jutro, lagana vožnja kroz grad, cigareta i Mihalis Hatzigiannis – SIMERA , na radiju! Prava stvar, trebalo bi da uživam, ali kakva ironija , ne mogu da uživam jer odlazim! Izlazim iz grada na auto put prema Evzoniju, adio Ellada, adio Thessaloniki! Prelazim granicu i polako ulazim u dnevnu rutinu. Posle nekoliko sati, stižem u Kragujevac i razmišljam o vikendu koji kao da je bio pre tri meseca! Suzana me čeka i sa vrata me pita : “Jel sad sve ok, pune baterije?” Kažem : “Do vrha!!!!” Pošto je ovo sve jako naporno, a brzo prodje, Suzana i ja smo rešili da deo Grčke donesemo u Kragujevac i to smo i uradili!!!! KALIMERA ELLADA, ali o tome neki drugi put!
Grci i ja
Ovu priču poslao nam je naš već dobro znani Dragan Stojanović Gaca. Ako vas je inspirisao, pošaljite nam i vašu, jer mi jedva čekamo da je pročitamo i objavimo.