RESTORAN U ATINI S PRAVIM GRČKIM UKUSIMA? DA, POSTOJI!

To Therapeftirio (Το Θεραπευτήριο) je jedan od prvih restorana
u naselju Petralona, nedaleko od centra Atine. Postoji od 1994. godine i poznat je po pravoj ukusnoj grčkoj kuvanoj hrani, svežoj ribi i jelima sa roštilja.

Kako smo mi saznale za ovaj restoran? Sasvim slučajno! Živimo u različitim krajevima grada i u njima se snalazimo, ali kada krenemo put centra, restoran u Atini sa dobrom hranom, tj u njemom centru nije baš lako naći. Jedno onako dobro mesto, sa pravim pravcatim ukusnim grčkim jelima je prava retkost među restoranima koji, kao i u svakoj metropoli na svetu, nude sve i svašta. Na preporuku prijatelja, došle smo do Petralone, naselja koje je sve više in među Grcima. Istražile smo nekoliko preporuka koje smo dobile i našle ovaj dragulj sa predivnim enterijerom, odličnim servisom i što je najvažnije preukusnom hranom.

Često se tamo sastajemo nas tri, a ponekad povedemo i društvo ili ga preporučimo prijateljima koji dolaze u Atinu. Jedne večeri upoznale smo i Kiriakosa, vlasnika ovog restorana u Atini, koji jako voli Srbe i rešile da ga ispitamo sve što nas interesuje o grčkoj kuhinji i još nekim stvarima koje ste već navikli da saznate od nas.

Kuvana hrana ili moderna kuhinja

Kada smo pitale Kiriakosa šta je potrebno da restoran ovakvog tipa bio uspešan, rekao je samo jedno – baka Ana.

Odrastao sam uz grčku tradicinalnu hranu moje bake Ane i mame. Uvek sam voleo okupljanje porodice za vreme ručka, pa je ovaj ritual uticao na moje opredeljenje da otvorim restoran ovakvog tipa”, odgovara nam ljubazno Kiriakos, vlasnik restorana. “Zato je porodična atmosfera ono što smo hteli da pružimo svima i ponosno je pokazujemo svakom posetiocu. Naravno, kvalitet hrane je ono što uvek istaknemo kao prednost, jer osim jela koja se nalaze u meniju, svaki dan imamo sveža, različita jela dostupna samo tog dana.

Kako i pored tzv gourmet restorana i dalje opstaju restorani koji imaju kuvana jela? Da li je u pitanju ukusna hrana, cena, mesto na kome se nalaze ili nešto četvrto? Da li se slika sa postojanjem sve većeg izbora različitih restoran u Atini danas promenila – ima li više ili manje mušterija?

Lepo je da čovek ima više izbora kada je hrana u pitanju. Nama ne smeta što smo okruženi različitim tipovima restorana i kuhinja. Naš recept za uspeh je tradicija jer postojimo dugo, kvalitet, nezaboravni ukusi, razumne cene i lepo okruženje. To je nešto što klijent uvek traži. Naravno, uvek pokušavamo da dodamo u naš meni nove ukuse i učinimo sve što je u našoj moći da klijent bude zadovoljan.

KRIZA KRIZA E PA ŠTA JE

Slično pitanje i za krizu – koliko je kriza uticala na odlaske u restorane?
Imate restoran u Atini – da li primećujete generalno da manje ljudi odlučuje da ih poseti ili su možda smanjili broj odlazaka?

Kriza utiče psiholoski na ljude. Sigurno se ne izlazi toliko često kao ranije, ali Grci nikada neće ostaviti hranu i okupljanja s prijateljima u tavernama. To je nešto što ih zadovoljava i uvek će naći način da to sebi priušte.

Nama koji dolazimo iz Srbije, zbog celokupne situacije koja nas je zadesila, uvek bude čudno što u Grčkoj ljudi stalno idu u restorane. Da li se ima više para pa Grci to ne vide kao luksuz ili je odlazak u restoran način života, prilika da se sa porodicom ili prijateljima susretnemo na nekom drugom mestu osim kod kuće?

Da se nadovežem na gore navedeni odgovor – odlazak u restoran za Grke je način života, prilika da se druže sa porodicom ili prijateljima, da se šale, opuste, uživaju u ukusnoj hrani. Toga će uvek biti i mislim da se to nikad neće promeniti. Zato pozivam sve koji vas prate da nas posete, upoznaju grčku kuhinju, grčke ukuse, kvalitetnu svežu ribu koju svakodnevno biramo i vide da to i ne mora da bude toliko skupo. I da vide zašto je Grcima taj izlazak toliko važan.

Grčke navike je teško promeniti

Ono sto stranci primete je da Grci naručuju mnogo hrane (naročito predjela) i da uveče jedu jako kasno.

Hahaha, istina je. Kod nas vam izgleda važi ono: što više hrane na stolu to bolje. Jesmo za to da se sve proba, ali ”me metro” (sa merom) kako kažemo ovde u Grčkoj. To se, ipak, često ne može sprečiti, jer su navike nešto što se ne menja lako. Zato ćete u Grčkoj videti pun sto raznih tanjirića sa različitim đakonijama. Mi se sa naše strane zaista trudimo da goste u restoranu nekako “nagovorimo” da ne preteraju. Predložimo, recimo, kombinaciju koja će biti dovoljna a da ne ispadne previše. Ali kao što rekoh, nekad to bude zaista teško.

Kada je u pitanju vreme, to da Grci jedu kasno uveče, stvar je mentaliteta. Navikli smo da, ako ogladnimo u 10-11 uveče, uvek možemo da nađemo otvoren restoran. To je i nešto što nam jako smetra kada smo u inostranstvu, gde se restorani zatvaraju ranije. Jednostavno, ne volimo ograničenja!

NAPRAVITE DOMAĆI GIROS

Koja su to jela koja preporučujete iz vaše ponude a da su bas grčki specijaliteti i zašto?

Lahanodolmades (sarme na grčki način) i gemista (punjeni paradajz), a zašto – dođite da probate i da se uverite!

Šta je ono sto stranci vole da probaju? Da li već dolaze spremni i znaju šta će da naruče ili traže preporuke od vas? Da li ste možda do sada imali goste iz Srbije (ako se sećate naravno)?

Vole sve sto je grčko, zaista. Od kalamarakia (lignji) do grčke musake. Uvek smo raspoloženi da preporučimo, naravno, ali ima turista koji već pripremljeni dolaze i znaju koje grčko jelo žele da probaju.
Grčka kuhinja ima sve opcije, kako za ljubitelje mesa tako i za vegeterijance, pa nekad nije lako odabrati, ali ono što je najvažnije niko ne ode nezadovoljan.

Naravno, Srbi dolaze često kod nas, ne samo oni koji turistički posećuju prestonicu i traže restoran u Atini sa autentičnom grčkom hranom, već i one koji u Atini žive.

AH TAJ PASULJ S REBARCIMA

Kada se vratite u vaše detinjstvo, po čemu ga pamtite a da ima veze sa kuvanjem i kuhinjom? Šta su mama ili baka spremile, a da se i danas sećate tog ukusa?

Po baki Ani koja i dan danas kuva tradicionalna jela sa mojom mamom u kuhinji. To mi je uspomena iz detinjsta, a imam sreće da često i danas vidim tu sliku u kuhinji svog restorana. One to rade iz zadovoljstva i to se oseti u svakom zalogaju. Nisam izbirljiv što se hrane tiče i svako jelo koje spreme i tada, a i sada pojedem sa zadovoljstvom. Nema ništa bolje od pravih grčkih ukusa, spremljenih rukama iskusnih kuvarica.

Pre nekoliko nedelja izašla je lista najbolje rangiranih kuhinja na svetu. Na prvom mestu je italijanska, a na drugom kineska. Grčka kuhinja je na 11-om mestu. Da li mislite da grčka kuhinja zahteva bolju promociju, jer svakako ima sta da ponudi?

Moje mišljenje je da smo, kao ljudi, među sobom različiti u mnogim stvarima – mentalitetu, podnevlju, ponašanju, karakteristikama…Tako se razlikujemo i po odabiru hrane, pa svako od nas voli nešto drugo da pojede. Ono što ja vidim je da se i te stvari dosta menjaju. I na hranu koju jedemo često utiču trendovi. Kod nas u Grčkoj sve se više jede kinoa, avokado, tropsko voće za koje do pre nekoliko godina niko nije ni znao da postoji. Pristutna se i takozvana fuzija ukusa, kombinovanje različitih kuhinja pa jelo dobija novu dimenziju i ne možete tačno reći: ovo je jelo karakteristično za ovu kuhinju.

Ja to ovako vidim: smatram da je od svega najbitniji kvalitet kuhinje, jela i proizvoda koje nudi. To će na kraju naći put do kupca.

La familia na grčki način

Ono što često vidimo u grčkim restoranima su gazde restorana koji rade sve poslove (prima narudžbine, servira hranu, sprema sto…) a neretko je to jedan porodičan biznis u koji je uključena cela porodica. U Srbiji je obrnuto-gazda se obično nikad ne uključuje u te poslove. Da li to pomaže ili odmaže u biznisu?

Po mom mišljenju pomaže. Ako nisi svaki dan prisutan da probaš, vidiš, čuješ direktno od mušterije i posmatraš šta je ono što klijent želi svakog dana, teško možeš da uspeš!

Ono što nam je uvek simpatično u grčkim restoranima je da po zavrsetku jela uvek postoji kerasma-nešto dodatno (slatkiš, piće, voće) kao jedna vrsta zahvalnosti za posetu. Mislim da toga nema nigde u svetu a jako je simpatično. Zašto Grci to rade?

Zahvalni smo kao narod za sve što imamo i dobijemo. Tako da tu zahvalnost hoćemo da podelimo s klijentima koji su izabrali baš nas. U tradicionalnim grčkim tavernama uvek je dostupna alva, voće i grčki jogurt sa medom i orasima. I naravno voda, to je takođe ono što se uvek nađe na stolu i često nam nedostaje taj gest kada smo negde u inostranstvu.

Ono što smo od Kiriakosa saznali je da će uskoro otvoriti još jedan restoran u Kukakiju, naselju u centru Atine. Ovoga puta u pitanju će biti riblji restoran, a kada ga posetimo, rado ćemo podeliti utiske sa vama.

U međuvremenu, ako tražite restoran u Atini, prošetajte do Petralone i svratite kod Kiriakosa. Osim što ćete vidtei jedno interesantno naselje daleko od buke turista, uživaćete u grčkim ukusima na pravi način.